ohrabrujuce vesti za evroskeptike u koje i sebe ubrajam
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 19 oktobar 2008 13:30
Vladislav B. Sotirović
U evropskom zagrljaju
Prošlo je prvih četiri godina odkako je deset istočnoevropskih zemalja uskočilo u klub Evropske Unije (EU). Od tog maja 2004. g. do sada nije prošlo baš tako mnogo vremena ali ni baš tako malo, tako da se ipak mogu sumirati prvi rezultati bivstvovanja u ovom top evropskom klubu. Na osnovu istih se može zaključiti i da li „Evropa“ nema ili ima alternative.
Jedna od tih deset novopečenih „evropskih“ država je i Litvanija čiji su političari (mahom svi od reda) još od 1991. g. kada je ova mala baltička zemlja proglasila svoju drugu nezavisnost (11. marta) uzvikivali da „Evropa nema alternative“ i da je postati član EU kluba jedini način da se dokaže čitavom svetu da je ova nacija istorijski i kulturološki deo (zapadno)evropske civilizacije. Živeći ovde jednu deceniju, i pre i nakon uskakanja u EU klub, mogu da iznesem lične opaske, upoređujući ih sa zvaničnim statističkim podacima, o stvarnom boljitku i koristi postati „Evropljaninom“.
„Postanimo Evropljani!“
Sećam se raznoraznih propagandnih tehnika pa čak i trikova kojima se služila vladajuća proevropska politička garnitura i njima potčinjeni državni mediji. Suština propagandnog bombardovanja nacije u proevropskom kontekstu bi se mogla svesti na to da se vizuelnim efektima pokušavalo na sve načine uvući „Evropu“ pod kožu običnog građanina bez obzira koje etnolingvističke ili verske pripadnosti bio. Jednostavno, sve je manje-više moralo da bude „evropsko“ – od natpisa na novopoklonjenim Mercedes autobusima gradskog saobraćaja („Budimo Evropljani!“) pa do jeftinog domaćeg „Euro“ piva koje se inače od strane domaćih alko-Euro-fanova obično meša sa isto tako jeftinom domaćom votkom kako bi se valjda Evropa čvršće zacementirala u glavama lokalnih potrošača a u cilju izbijanja svakog Euro-skepticizma. Ispalo je u praksi da su „Euro“ pivo u suštini konzumirali upravo oni koji iz svoje avlije nikada u životu nigde nisu ni izašli a o Evropi slušali i gledali samo na TV programu ukoliko su bili trezni.
1
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 19 oktobar 2008 13:35
Vladislav B. Sotirović
nastavak br. 2
˝Suditi je rano, ali...˝
Prošle kalendarske godine je Vlada Republike Litvanije naručila naučnu studiju zasnovanu na relevantnom ekspertskom istraživanju o stvarnim ekonomskim beneficijama zemlje za četiri godine bivstvovanja u EU klubu. Čitajući Izveštaj ekspertske grupe (čiji su delovi i zaključci objavljeni u dnevnoj štampi) se realno dolazi do zaključka da nekom opštem radovanju nema mesta a da ponaosob novci dobijeni iz EU fondova (sistem kredita sa kamatama) odlaze u bezdane bez dna tako da oni koji bi trebali da osete na svojoj sopstvenoj koži sve finansijske prednosti od EU fondova to jednostavno ne mogu da potvrde.
Izveštaj ekspertske grupe u opštem smislu naginje ka zaključku da se uopšteno govoreći može konstatovati da rast ekonomskog prosperiteta u vremenskom periodu od ulazka Litvanije u EU do sada postoji ali se dovodi u pitanje i stvarni uzrok istog. Naime, problem je u tome da li je taj "opšti ekonomski boljitak" uzrokovan baš ulaskom u EU ili pak nekim drugim mnogo globalnijim, ili pak lokalnim, faktorima koji nisu u direktnoj vezi sa EU. Npr., došlo je do promene na svetskom tržištu, do povećanja ulaganja u nacionalnu ekonomiju kao i do novih političkih procesa koji su svi skupa uticali na poboljšanje nacionalne privrede ali svi ovi faktori nisu u direktnoj niti pak neophodnoj vezi sa ulaskom zemlje u EU. U zaključcima Izveštaja se konstatuje da je finansijska pomoć EU u svakom slučaju pozitivno delovala na ekonomiku zemlje i to naročito na rast nacionalnog bruto proizvoda ali na rast istog su pozitivno delovali i integracioni faktori uključivanja litvanske privrede u evropsko tržište pa čak i migracija spolja.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 19 oktobar 2008 13:38
Vladislav B. Sotirović
nastavak br. 3
Vrednovanje članstva Litvanije u EU za nacionalnu ekonomiju se označava u izveštaju ipak kao rezultat istraživanja jednog krajnje ograničenog vremenskog perioda, pa su stoga i sami zaključci veoma diskutabilni. Tvrdi se dalje u ovom de facto preliminarnom izveštaju da svi efekti članstva još uvek nisu došli do jasnog izražaja na ekonomske procese u zemlji, ali bih primetio da ti efekti mogu biti kako pozitivni tako i negativni.
Nacionalni bruto proizvod (NDP)
Naglašava se da se litvanska ekonomija nakon ekonomske krize u Rusiji 1998. g. obnovila. Rusija je inače sve do ulaska Litvanije u EU bila jako bitan ekonomski partner kako po pitanju izvoza tako i po pitanju uvoza. Naročito su bili dosta traženi ruski lekovi koji su bili kvalitetni i najmanje duplo jeftiniji od zapadnih. Nikada mi se nije desilo da sam kupio ruski lek, bilo za odrasle bilo za decu, a koji nije pomogao. Ruski medikamenti su ovde još uvek dosta cenjeni a njehova velika privlačna moć je kako u kvalitetu tako i u ceni. Pored cigareta i alkohola iz Rusije i Belorusije se još uvek švercuju i lekovi. Međutim, nakon ulaska u EU ruske lekove u apotekama nećete naći.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 19 oktobar 2008 13:40
Vladislav B. Sotirović
nastavak br. 4
Pronašao sam podatak da je NBP Litvanije 2004. g. bio 61,7 milijardi litvanskih lita (LTL) (1 USD=2,2 LTL), a godine 2006. 71,6 milijardi lita. Drugim rečima, rast NBP-a je bio za ove tri godine 16,2%. Pitanje je da li je to mnogo ili malo? Može se reći da je u apsolutnim brojkama zadovoljavajuće, ali s druge strane kakve su propagandno-optimističke prognoze bile pred ulazak u EU (u Slobinom stilu iz 1990. g. da ćemo imati životni standard kao u Švedskoj) ne može se biti ni u kom slučaju imalo zadovoljan. Sećam se odlično da je jedan domaći ekonomista iz redova lokalnih eurofanova prognozirao rast NBP i do 90% nakon prvih pet godina ulaska u EU. Tim više se praktično nema čemu mnogo radovati ako se uzmu u obzir zvanični podaci iz republičkog Statističkog ureda a po kojima je NBP rastao zadovoljavajućom brzinom i do ulaska u EU. Naime, od 2001. g. rast litvanskog NBP do 2004. g. u proseku je bio 6,5% godišnje a 2003. g. (dakle godinu dana pred ulazak u EU) je iznosio čitavih 10,3%. Ukoliko se uporede u proseku poslednje tri godine pre ulaska u EU i prve tri godine nakon ulaska u istu dolazi se do zaključka da je NBP od 7,96% pao na 7,64%.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 19 oktobar 2008 13:42
Vladislav B. Sotirović
kraj komentara
Na kraju, ovde je trenutno inflacija glavna politička tema pred nastupajuće parlamentarne izbore na jesen. Trenutni rast inflacije je 10% sa prognozama da će do kraja ove kalendarske godine dostići i čitavih 15%. Tako visoka inflacija je inače i glavna prepreka Litvaniji da uđe u Euro zonu. Međutim, treba se potsetiti da je u godini 2003. (dakle godinu dana pre uskakanja Litvanije u Euro vlak) zemlja uživala u deflatornim vlačenjima jer je inflacija bila negativna (- 0,3%). Opšti negativni ekonomsko-finansijski trendovi se naravno odražavaju i na migracione procese pa je tako upravo Litvanija zemlja u EU sa najvećim procentom „dobrovoljnih izbeglica“. Autor ovog teksta će se verovatno priključiti ovom emigracionom talasu obzirom da je „usled nedostatka finansijskih sredstava“ (a toliki Euro fondovi krcati finansijskim sredstvima) specijalnost srpski jezik i filologija ukinuta (zajedno sa mnogim drugim, npr. češkom, a koje su postojale dvadesetak i više godina pod raznim nazivima) na državnom univerzitetu u Viljnusu jer opstaju samo one filologije koje se samofinansiraju a to nije slučaj sa srpskom. Ukoliko uzmemo u obzir činjenično stanje da je životni standard (raspon cena i zarada) nakon maja 2004. g. realno opao za najmanje 20% možemo zaključiti da se bar u litvanskom slučaju radi o latentnoj bankrotizaciji domaće privrede za protekle četiri godine. Dobrodošli u Evropsku Uniju!
Vladislav B. Sotirović
http://www.freewebs.com/ovsiste
Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
avgust 2008. g.
P.S. sada je situacija još "perspektivnija"
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 23 oktobar 2008 10:47
Zoran Popović
Za nas koji smo se rodili, rasli i obrazovali se u bivšoj Jugoslaviji; sanjali o demokratiji zapadne civilizacije; tek po koji put prešli u neku od razvijenijih zemalja Evrope; suprotstavljali se komuno-titoističkoj ideologiji, kako je ko znao ili smeo,... stvaranje nekakve zajednice koja bi bila nalik na bivšu Jugoslaviju, izazivala je samo sumnje. Namerno kažem, bivšu Jugoslaviju, jer se nikada nisam mogao oteti utisku da je to baš po tim principima. I mogao bih da dokazujem ovu tezu i širim je i dalje po svim društvenim i ekonomskim pitanjima, ali neću da mučim sebe.
Završiću se na "godinama raspleta". Naš narod ima lepu izreku "zajednička kobila brzo crkne", pa u skladu sa tom izrekom treba tumačiti i raspad bivše Jugoslavije,komunističkog bloka, a bogami i "stvaranje" EU. Test za svaku organizaciju je kriza i tada se vidi njena čvrstina. Ona se zasniva na strukturi materijala od koga je nešto napravljeno i međućelijskoj energiji. Svaka zvezdasta struktura je osuđena na propast, dok su strukture zasnovane na prirodnim zakonima daleko jače. EU ima zvezdastu strukturu, a međućelijska energija joj je slaba.
.jpg)
Prošlo je prvih četiri godina odkako je deset istočnoevropskih zemalja uskočilo u klub Evropske Unije (EU). Od tog maja 2004. g. do sada nije prošlo baš tako mnogo vremena ali ni baš tako malo, tako da se ipak mogu sumirati prvi rezultati bivstvovanja u ovom top evropskom klubu. Na osnovu istih se može zaključiti i da li „Evropa“ nema ili ima alternative.
Jedna od tih deset novopečenih „evropskih“ država je i Litvanija čiji su političari (mahom svi od reda) još od 1991. g. kada je ova mala baltička zemlja proglasila svoju drugu nezavisnost (11. marta) uzvikivali da „Evropa nema alternative“ i da je postati član EU kluba jedini način da se dokaže čitavom svetu da je ova nacija istorijski i kulturološki deo (zapadno)evropske civilizacije. Živeći ovde jednu deceniju, i pre i nakon uskakanja u EU klub, mogu da iznesem lične opaske, upoređujući ih sa zvaničnim statističkim podacima, o stvarnom boljitku i koristi postati „Evropljaninom“.
„Postanimo Evropljani!“
Sećam se raznoraznih propagandnih tehnika pa čak i trikova kojima se služila vladajuća proevropska politička garnitura i njima potčinjeni državni mediji. Suština propagandnog bombardovanja nacije u proevropskom kontekstu bi se mogla svesti na to da se vizuelnim efektima pokušavalo na sve načine uvući „Evropu“ pod kožu običnog građanina bez obzira koje etnolingvističke ili verske pripadnosti bio. Jednostavno, sve je manje-više moralo da bude „evropsko“ – od natpisa na novopoklonjenim Mercedes autobusima gradskog saobraćaja („Budimo Evropljani!“) pa do jeftinog domaćeg „Euro“ piva koje se inače od strane domaćih alko-Euro-fanova obično meša sa isto tako jeftinom domaćom votkom kako bi se valjda Evropa čvršće zacementirala u glavama lokalnih potrošača a u cilju izbijanja svakog Euro-skepticizma. Ispalo je u praksi da su „Euro“ pivo u suštini konzumirali upravo oni koji iz svoje avlije nikada u životu nigde nisu ni izašli a o Evropi slušali i gledali samo na TV programu ukoliko su bili trezni.
1
˝Suditi je rano, ali...˝
Prošle kalendarske godine je Vlada Republike Litvanije naručila naučnu studiju zasnovanu na relevantnom ekspertskom istraživanju o stvarnim ekonomskim beneficijama zemlje za četiri godine bivstvovanja u EU klubu. Čitajući Izveštaj ekspertske grupe (čiji su delovi i zaključci objavljeni u dnevnoj štampi) se realno dolazi do zaključka da nekom opštem radovanju nema mesta a da ponaosob novci dobijeni iz EU fondova (sistem kredita sa kamatama) odlaze u bezdane bez dna tako da oni koji bi trebali da osete na svojoj sopstvenoj koži sve finansijske prednosti od EU fondova to jednostavno ne mogu da potvrde.
Izveštaj ekspertske grupe u opštem smislu naginje ka zaključku da se uopšteno govoreći može konstatovati da rast ekonomskog prosperiteta u vremenskom periodu od ulazka Litvanije u EU do sada postoji ali se dovodi u pitanje i stvarni uzrok istog. Naime, problem je u tome da li je taj "opšti ekonomski boljitak" uzrokovan baš ulaskom u EU ili pak nekim drugim mnogo globalnijim, ili pak lokalnim, faktorima koji nisu u direktnoj vezi sa EU. Npr., došlo je do promene na svetskom tržištu, do povećanja ulaganja u nacionalnu ekonomiju kao i do novih političkih procesa koji su svi skupa uticali na poboljšanje nacionalne privrede ali svi ovi faktori nisu u direktnoj niti pak neophodnoj vezi sa ulaskom zemlje u EU. U zaključcima Izveštaja se konstatuje da je finansijska pomoć EU u svakom slučaju pozitivno delovala na ekonomiku zemlje i to naročito na rast nacionalnog bruto proizvoda ali na rast istog su pozitivno delovali i integracioni faktori uključivanja litvanske privrede u evropsko tržište pa čak i migracija spolja.
Vrednovanje članstva Litvanije u EU za nacionalnu ekonomiju se označava u izveštaju ipak kao rezultat istraživanja jednog krajnje ograničenog vremenskog perioda, pa su stoga i sami zaključci veoma diskutabilni. Tvrdi se dalje u ovom de facto preliminarnom izveštaju da svi efekti članstva još uvek nisu došli do jasnog izražaja na ekonomske procese u zemlji, ali bih primetio da ti efekti mogu biti kako pozitivni tako i negativni.
Nacionalni bruto proizvod (NDP)
Naglašava se da se litvanska ekonomija nakon ekonomske krize u Rusiji 1998. g. obnovila. Rusija je inače sve do ulaska Litvanije u EU bila jako bitan ekonomski partner kako po pitanju izvoza tako i po pitanju uvoza. Naročito su bili dosta traženi ruski lekovi koji su bili kvalitetni i najmanje duplo jeftiniji od zapadnih. Nikada mi se nije desilo da sam kupio ruski lek, bilo za odrasle bilo za decu, a koji nije pomogao. Ruski medikamenti su ovde još uvek dosta cenjeni a njehova velika privlačna moć je kako u kvalitetu tako i u ceni. Pored cigareta i alkohola iz Rusije i Belorusije se još uvek švercuju i lekovi. Međutim, nakon ulaska u EU ruske lekove u apotekama nećete naći.
Pronašao sam podatak da je NBP Litvanije 2004. g. bio 61,7 milijardi litvanskih lita (LTL) (1 USD=2,2 LTL), a godine 2006. 71,6 milijardi lita. Drugim rečima, rast NBP-a je bio za ove tri godine 16,2%. Pitanje je da li je to mnogo ili malo? Može se reći da je u apsolutnim brojkama zadovoljavajuće, ali s druge strane kakve su propagandno-optimističke prognoze bile pred ulazak u EU (u Slobinom stilu iz 1990. g. da ćemo imati životni standard kao u Švedskoj) ne može se biti ni u kom slučaju imalo zadovoljan. Sećam se odlično da je jedan domaći ekonomista iz redova lokalnih eurofanova prognozirao rast NBP i do 90% nakon prvih pet godina ulaska u EU. Tim više se praktično nema čemu mnogo radovati ako se uzmu u obzir zvanični podaci iz republičkog Statističkog ureda a po kojima je NBP rastao zadovoljavajućom brzinom i do ulaska u EU. Naime, od 2001. g. rast litvanskog NBP do 2004. g. u proseku je bio 6,5% godišnje a 2003. g. (dakle godinu dana pred ulazak u EU) je iznosio čitavih 10,3%. Ukoliko se uporede u proseku poslednje tri godine pre ulaska u EU i prve tri godine nakon ulaska u istu dolazi se do zaključka da je NBP od 7,96% pao na 7,64%.
Na kraju, ovde je trenutno inflacija glavna politička tema pred nastupajuće parlamentarne izbore na jesen. Trenutni rast inflacije je 10% sa prognozama da će do kraja ove kalendarske godine dostići i čitavih 15%. Tako visoka inflacija je inače i glavna prepreka Litvaniji da uđe u Euro zonu. Međutim, treba se potsetiti da je u godini 2003. (dakle godinu dana pre uskakanja Litvanije u Euro vlak) zemlja uživala u deflatornim vlačenjima jer je inflacija bila negativna (- 0,3%). Opšti negativni ekonomsko-finansijski trendovi se naravno odražavaju i na migracione procese pa je tako upravo Litvanija zemlja u EU sa najvećim procentom „dobrovoljnih izbeglica“. Autor ovog teksta će se verovatno priključiti ovom emigracionom talasu obzirom da je „usled nedostatka finansijskih sredstava“ (a toliki Euro fondovi krcati finansijskim sredstvima) specijalnost srpski jezik i filologija ukinuta (zajedno sa mnogim drugim, npr. češkom, a koje su postojale dvadesetak i više godina pod raznim nazivima) na državnom univerzitetu u Viljnusu jer opstaju samo one filologije koje se samofinansiraju a to nije slučaj sa srpskom. Ukoliko uzmemo u obzir činjenično stanje da je životni standard (raspon cena i zarada) nakon maja 2004. g. realno opao za najmanje 20% možemo zaključiti da se bar u litvanskom slučaju radi o latentnoj bankrotizaciji domaće privrede za protekle četiri godine. Dobrodošli u Evropsku Uniju!
Vladislav B. Sotirović
http://www.freewebs.com/ovsiste
Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
avgust 2008. g.
P.S. sada je situacija još "perspektivnija"
Završiću se na "godinama raspleta". Naš narod ima lepu izreku "zajednička kobila brzo crkne", pa u skladu sa tom izrekom treba tumačiti i raspad bivše Jugoslavije,komunističkog bloka, a bogami i "stvaranje" EU. Test za svaku organizaciju je kriza i tada se vidi njena čvrstina. Ona se zasniva na strukturi materijala od koga je nešto napravljeno i međućelijskoj energiji. Svaka zvezdasta struktura je osuđena na propast, dok su strukture zasnovane na prirodnim zakonima daleko jače. EU ima zvezdastu strukturu, a međućelijska energija joj je slaba.